The case system - Padeži

This will be very short and effective post. I have created this for one of my students because it  sometimes seems difficult to follow all the cases when you learn them as a foreigner. So, NO ENDINGS in this post, just a small table that explains for which purpose we use each case. 

NB: These are NOT THE ONLY usages, but are the main ones and the first you learn as a beginner. I hope this will help some of you and make life a bit easier :)

PADEŽI
case-padež	Usage - upotreba	Example or additional comment
NOMINATIV	the case of subject in a sentence	No prepositions
GENITIV	origin, possession, part of something
DATIV	purpose, a relation between people or things*	*I am giving something TO someone.
AKUZATIV	direct object	with verbs such as voleti, želeti, imati, kuvati, jesti, piti…
VOKATIV	calling someone’s name	No prepositions Hey, Heather, can you do me a favour?
INSTRUMENTAL	the mean of some action or a company	I write with my pen - Pišem olovkom I am walking with a friend. - Šetam SA prijateljem.
LOKATIV	used for talking about where something is located at	ALWAYS with prepositions

Andrija i Anđelka - listening exercise

A lot of people has asked me to share something so they can listen to and learn Serbian. "Andrija i Anđelka" is quite popular in Serbia. However, they usually talk really fast and it is quite difficult to understand them. What's more, there is no transcript on youtube.

That is why I have decided to write transcript on my own. Some of my students had the opportunity to use this on our lessons, but now I want to share it with other teachers of Serbian and learners.

Please, leave your feedback. It helps me think of other posts on blog and facebook page.

Subotnje jutro i obaveze

1. Dopuni tekst rečima koje nedostaju:

Anđelka: E, evo 1)_________! Napravila sam 2)_________ šta treba da radimo sad. Znači, da odemo na 3)_________, da kupimo vino i lampu.

Andrija: Može.

Anđelka: Eto. I da 4)_________ račune, skupimo lišće, stavimo veš na pranje. A popodne onda treba da 5)_________, operemo podove, očistimo podrum - jednom u životu, popravimo lavabo, 6)_________da podmažeš...  mog’o bi stvarno. I vratanca od rerne isto... pošto mi se 7)_________ skroz i da zamenimo sijalicu u spavaćoj sobi.

Andrija: Izvinite, molim Vas, gospođo direktore, da Vas pitam nešto samo. Kol’ka mi je 8)_________, to pod broj jedan, i pošto preko cele nedelje sam 9)_________ razumeš, a ti mi ne uplaćuješ doprinose, znaš? Hoću, makar danas, u subotu,da imam odmor bre!

Anđelka: Aha, aha, u pravu si. U pravu si, ljubavi, izvini molim te. Evo, pišem, znači posle svega 10)_________ - Andra. Eto, jel sad ok? Ajde. Žuri.Ajdeee.

Глаголски вид

Свршени (perfective) и несвршени (imperfective) глаголи

*The imperfective aspect (несвршени вид) indicates that the action or state expressed by the verb may be of unlimited duration, may still be in progress, or may be a repetitive, habitual action.


Пијем млеко сваки дан.
Редовно читам новине.


Imperfective verbs are generally used in the present tense. They can also be used in the past tense if the action lasted for a longer period of time or was repetitive.


Јуче је био код нас и пио је чај. 
Некада је пио чај сваки дан, а сада пије кафу. 




*The perfective aspect (свршени вид) indicates that the action or state expressed by the verb is completed or of limited duration and is perceived as a completed whole. Perfective verbs are generally used in the past tense or the future tense (or the infinitive).


Појео сам цео сендвич. (јести, појести)
Прочитала сам добру књигу. (читати, прочитати)


If we want to express something about the present: The perfective verbs cannot be used in the present tense to express present action, but only to describe a subject’s desire in the present to carry out an action that is to be completed in the future. In the present they are used after the conjunctions да (that/to), што (that/to), ако (if), кад (when).


Хоћу да попијем кафу.
Хоћу да прочитам ову књигу.





*Some of the pairs:

јести - појести
пити - попити
гледати - погледати
седети - сести
волети - заволети
читати - прочитати
свирати - одсвирати
писати - написати
oблачити - обући
(облачим) - (обучем)

*Some verbs have one form that can express both aspects depending on the context:

видети
чути (hear)
доручковати
ручати
вечерати
ићи

*Others express only the imperfective aspect:

бити
имати
држати
морати
становати

*Some verbs form an aspectual pair with a completely different verb:

Perfective рећи/казати
Imperfective говорити

Српски језик свуда по свету/Serbian language all over the world

„Ћирилицапише срцем“ је једна од многобројних културних манифестација које се организују у мом родном Сомбору. Ове године сам учестовала и ја говорећи о теми Српски језик као нематерњи (страни).

Одзив средњошколаца је био одличан. Првобитно сам им укратко представила проблем српског језика као страног. По мојој слободној процени, а на основу усмених одговора учесника, половина их је чула да „неки тамо странци“ уче наш језик, док их пола није ни чуло за тако нешто.

Пре самог задатка, са средњошколцима сам дискутовала о проблему два писма, односно о томе које писмо би требало да има предност у подучавању странаца, као и о томе са којим проблемима се сусрећу странци који уче српски језик. Сасвим логично су претпоставили да се ради о падежном систему, као најчешћем проблему, потом гласовним променама. Но, према спроведеној анкети, то су још и дух језика, дијалекти и глагосли вид као најчешћи проблеми.

Након уводног или мотивационог дела, ђаци су могли да виде два видео снимка које су снимили моји ученици из Руминије и Америке, рекавши нешто о себи, те о свом исксутву са првог часа српског језика. 

Након тога, сомборски средњошколци су почели са реализацијом свог задатка, а то је осмишљавање првог часа за свог измишљеног ђака. Били су распоређени по групама и свака група је имала моју помоћ, као и помоћ једног од мојих бивших ученика са руског говорног подручја.

Резултати су представљени на хамер-папирима. Идеје су биле заиста креативне, а свака група је показала велико интересовање за тему и за саму израду своје припреме за час. Неке од идеја можете погледати на фотографијама.

**I had an opportunity to present how learning Serbian as a foreign language can be difficult and interesting at the same time. More than 15 high-school students participated in a workshop called "Serbian language all over the world". They saw two videos made by my online students. Videos represeted their experience when it comes to learning Serbian. We also had a special guest - a Russian native speaker who reached B1/B2 level of Serbian language and he gave some ideas on how to construct the very first lesson for a foreign student. So, the main task was consructing a lesson for a foreigner, but it had to be fun and interesting. This activity showed how high-school students see their own language and culture and what kind of lessons they are interested in when it comes to learning a language.Some of their ideas might be seen in the photographs.

Бадњи дан

Као што вероватно знате, 6. јануар је дан када православни хришћани прослављају Бадњи дан. Иако је то црквени празник, остали су у народу, али и у цркви, обичаји који имају корен у словенској митологији. Они обичаји који су остали у цркви тумаче се у хришћанском кључу. Немам намеру да се тиме бавим у овом тексту. Укратко ћу описати обичаје који се примењују у мом дому генерацијама уназад. 

На Бадњи дан се не припрема ништа мрсно, то је дан поста. Пре свечане бадње вечере, укућани једу суво воће - шљиве, смокве, датуле, лешнике, орахе, кајсије. Мајка прави колаче - тако се зове домаћи хлеб који се меси за вечеру на Бадњи дан. На овај дан се ништа не даје нити позајмљује из куће. Порекло овог обичаја се налази у старом обичају да се не даје ватра из куће, јер она симболизује дух предака. Уколико се огрешимо о неку забрану на овај дан, постоји могућност да изгубимо заштиту наших предака.

Обичаји се понекад разликују "од села до села", али постоји нешто заједничко. На овај дан се у кућу уноси бадњак, свето дрво, које глава породице доноси из шуме. Обично се доноси храст, дрво које је за Словене имало посебан значај. Оно се пали на огњишту, не кити се као што се изобичајило. Осим бадњака, у кућу се уноси и слама. Последњих деценија слама се не уноси или се то чини врло дискретно. Она привлачи душе предака, а циљ овог дана и јесте да породица буде на окупу, укључујући и оне којих више нема на овом свету. То није ништа чудно јер је међу Србима чак и данас изразито снажан култ мртвих. Како би се преци призвали, док се слама уноси у кућу, домаћин и деца пијучу имитирајући пилиће. Душе предака врло лако прелазе у птице, те се зато служимо пијукањем. Када домаћин и деца уђу, домаћица их посипа житом и поздравља речима "Христос се роди".

Вечера је посна. У неким крајевима припрема се риба, док је у овом делу Војводине традиционална вечера папула (пире од пасуља, млевене паприке и белог лука), чорба од куваних сувих шљива и тесто са маком. Тада се начиње и први, посни колач (хлеб) који се зове Здравље. Пре него што породица почне да вечера, домаћин крсти ћошкове орасима, бацајући по један у сваки ћошак просторије у којој се обедује. Орах има магијско својство, верује се да припада подземном свету и да се њим хране душе предака. На столу стоји један тањир више. Он је намењен путнику намернику* или вуку. У њега се сипа свега по мало. У неким крајевима се храна заиста износи напоље и даје вуку, који се призива магичним речима. Вук нам за узврат обећава богату годину, здравље и мир током године. 

*Путник намерник је сматран представником Бога, ако не и самим Богом у људском облику. Гост је био ретка појава и госту се давало све најбоље и најлепше. Чувено српско гостопримство има овде своје корене.

** Додатна објашњења, која су много обимнија од мог текста, налазе се у књигама Веселина Чајкановића. Једна од књига је доступна на овој адреси.

Извор слика: http://uzkafu.rs/2012/01/badnji-dan-i-bozic/